Pravo na godišnji odmor

Pravo na godišnji odmor je pravo iz radnog odnosa, koje prema članu 68. Zakona o radu, zaposleni stiče u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Ako zaposleni, nakon mesec dana rada, podnese zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, poslodavac nije obavezan da taj zahtev prihvati. Zaposleni posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora. U kalendarskoj godini u kojoj je zaposleni zasnovao radni odnos, po pravilu se radi o srazmernom godišnjem…To ne znači da će zaposleni odmah posle mesec dana rada koristiti godišnji odmor, jer vreme korišćenja godišnjeg odmora određuje poslodavac.

Međutim, ako poslodavac ipak usvoji zahtev zaposlenog i omogući mu korišćenje godišnjeg odmora nakon mesec dana rada, postavlja se dodatno pitanje:

• na koliko dana godišnjeg odmora zaposleni ima pravo, odnosno da li ima pravo na onoliko radnih dana koliko je meseci „odradio“ i to od momenta zasnivanja radnog odnosa do momenta početka korišćenja odmora ili na ukupan broj dana godišnjeg odmora prema vremenu koje će provesti u radnom odnosu?

Uobičajeno tumačenje ove odredbe od strane poslodavaca jeste da zaposleni prvo mora da „odradi“ mesece rada kako bi stekao dane godišnjeg odmora, i mogao da ih iskoristi, međutim Ministarstvo ipak način računanja godišnjeg odmora utvrđuje prema vremenu za koje je zasnovan radni odnos i to na sledeći način: „Prilikom utvrđivanja dužine godišnjeg odmora za kalendarsku godinu, uzima se u obzir vreme koje će zaposleni provesti u radnom odnosu u toj kalendarskoj godini, a ne vreme koje je zaposleni proveo u radnom odnosu do momenta korišćenja godišnjeg odmora.“

Znači, poslodavac će doneti rešenje o korišćenju godišnjeg odmora uzimajući u obzir ukupno vreme koje će zaposleni provesti u radnom odnosu, odnosno koliko će meseci zaposleni raditi u toj kalendarskoj godini. Na ovaj način zaposlenom je omogućeno da „unapred“ iskoristi dane odmora za mesece rada koje će tek provesti u radnom odnosu.

Ova situacija po logici stvari nameće sledeće pitanje:

• Koje su posledice ako zaposlenom koji je iskoristio srazmerni godišnji odmor u celosti, prestane radni odnos pre nego što navrši rad za mesece za koje je iskoristio odmor?

„U situaciji kada zaposleni iskoristi pun godišnji odmor za kalendarsku godinu i u toku iste kalendarske godine da otkaz, poslodavac može da navede u rešenju o otkazu ugovora o radu da je zaposleni iskoristio godišnji odmor, kao i da pokrene postupak za naknadu štete od zaposlenog u skladu sa članom 163. Zakona“